Konsultativni sastanak i cilj procesa
Konsultativni sastanak u Gradu Subotici održan je 21. januara 2026. godine u okviru procesa analize i mapiranja potreba jedinica lokalnih samouprava na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine za period 2028–2034, koji finansira Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.
Cilj sastanka bio je prikupljanje relevantnih informacija radi efikasnijeg planiranja i korišćenja pretpristupnih fondova Evropske unije u narednoj finansijskoj perspektivi.
Sastanku su prisustvovali Zagorka Panić, gradski menadžer i pomoćnica gradonačelnika, Jasna Kojadinović, šef Službe za lokalni i ekonomski razvoj, Čila Goli, zamenik gradonačelnika, Hargita Erči, članica Gradskog veća zadužena za turizam, investicije i međunarodnu saradnju, kao i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Fonda za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine i konsultantske kuće Acta Plan Solutions. Tokom sastanka razmatrani su ključni razvojni prioriteti, projektni kapaciteti i izazovi u daljem razvoju grada.
Projektni kapaciteti i međunarodna saradnja
Grad Subotica ima izuzetno razvijene projektne kapacitete i međunarodnu saradnju, naročito u okviru prekograničnih programa sa Mađarskom i Hrvatskom, u kojima redovno učestvuje i često ima ulogu vodećeg partnera.
Posebno se izdvaja projekat potpune obnove Gradske kuće u Subotici, zaštićenog spomenika kulture, koji predstavlja primer dobre prakse i značajnu referencu u međunarodnoj saradnji. Grad aktivno učestvuje u Interreg i Dunavskim programima, kroz projekte iz oblasti turizma, saobraćaja, privrede i energetske efikasnosti, sa ukupnim budžetima koji su u prethodnom periodu dostizali oko 6 miliona evra.
Turizam, Palićko jezero i zaštita prirode
Razvoj turizma u Subotici usko je povezan sa infrastrukturnim i ekološkim projektima, naročito na području Palićkog jezera. Kao prioritet istaknuto je rešavanje problema zagađenja, kako bi jezero ponovo bilo bezbedno za kupanje.
Paralelno se realizuju projekti:
- obnove Velikog parka
- unapređenja turističke infrastrukture
- zaštite prirode, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode
Grad Subotica raspolaže većim brojem pripremljenih projekata, koje je u mogućnosti i samostalno da finansira, što predstavlja dodatnu prednost u odnosu na manje jedinice lokalne samouprave.
Komunalna infrastruktura i zaštita životne sredine
U oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture, kao ključni izazovi identifikovani su:
- izgradnja i unapređenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
- obnova i proširenje kanalizacione mreže
- rešavanje problema urbanih poplava
- unapređenje sistema upravljanja otpadom
U planu su veliki infrastrukturni projekti vredni i do 24 miliona evra, uključujući centre za smanjenje količine otpada i projekte koji biološki otpad tretiraju kao energetski resurs.
Poseban izazov predstavlja fabrika vode, puštena u rad pre više decenija, sa povećanim sadržajem arsena, zbog čega je neophodna izrada dodatnih studija i uvođenje linije za tretman mulja.
Energetska tranzicija i zahtevni projekti
Kao primer uspešne, ali veoma zahtevne prekogranične saradnje, istaknut je projekat Subotičke sinagoge (projekat Diamond), realizovan u partnerstvu sa institucijama iz Mađarske.
U oblasti energetske tranzicije, u toku je realizacija obimnog projekta postavljanja solarnih panela na javnim objektima, čiji se završetak očekuje do februara. Jedan od trenutno najviših prioriteta grada jeste i rekonstrukcija bolnice.
Grad Subotica raspolaže regionalnom deponijom sa centrom za sortiranje otpada i kompostiranjem, a u saradnji sa Ministarstvom planira se intenziviranje aktivnosti na podizanju svesti građana o primarnoj selekciji otpada, po uzoru na prakse u pojedinim evropskim zemljama.
Institucionalni kapaciteti i imovinsko-pravni izazovi
Grad ima snažnu institucionalnu osnovu za sprovođenje razvojnih projekata. Kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj predstavlja centralnu tačku za pripremu i implementaciju projekata, uz podršku Pokrajine i mogućnost korišćenja sopstvenih sredstava.
Kao jedan od značajnijih izazova identifikovani su složeni imovinsko-pravni odnosi, posebno u oblasti Zoo-vrta na Paliću, gde je zemljište delom u nadležnosti Agencije za restituciju, a delom Republike Srbije. Slični izazovi prisutni su i kod planiranih infrastrukturnih i logističkih projekata, uključujući intermodalni terminal u Malom Bajmoku, gde su potrebne saglasnosti Republike i Pokrajine, kao i izmene trase železnice.
Zaključak i naredni koraci
Strateški i srednjoročni planovi razvoja grada postoje i redovno se ažuriraju, a većina projekata je usklađena sa važećim planskim dokumentima. Predstavnici grada iskazali su spremnost za dodatne obuke i edukacije, kako bi se kontinuirano pratila nova pravila, izmene i trendovi u oblasti finansiranja iz fondova Evropske unije.
Ovaj konsultativni sastanak deo je sveobuhvatnog procesa analize i mapiranja potreba jedinica lokalnih samouprava na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, čiji je cilj sistemska i pravovremena priprema za novu finansijsku perspektivu EU 2028–2034. Prikupljeni podaci poslužiće kao osnova za definisanje prioritetnih oblasti ulaganja i kreiranje ciljanih mera podrške u narednom periodu.